Paušalno oporezivanje u Srbiji 2026: ko može i koliko plaća

Za frilensere, programere, zanatlije i mnoge male preduzetnike u Srbiji, paušalno oporezivanje je najjednostavniji način da posluju legalno. Umesto knjigovodstva i obračuna stvarnog prihoda — fiksni mesečni iznos po rešenju. U ovom vodiču objašnjavamo ko može da bude paušalac u 2026, kako se određuje koliko plaća i gde su granice.

Kratko, za one kojima treba odmah:

Paušalac plaća fiksan mesečni porez i doprinose po rešenju Poreske uprave, bez vođenja poslovnih knjiga. Limit je 6.000.000 dinara prometa godišnje; poseban PDV limit je 8.000.000 dinara u 12 meseci.

Šta je paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je pojednostavljen poreski režim za preduzetnike. Umesto da se porez računa na osnovu stvarnog prihoda i rashoda iz poslovnih knjiga, država unapred određuje iznos poreza i doprinosa — rešenjem Poreske uprave.

Paušalac zato:

• ne vodi klasično knjigovodstvo (samo knjigu ostvarenog prometa — KPO),
• plaća fiksan mesečni iznos, predvidiv i isti bez obzira na to da li je mesec bio jak ili slab,
• ima najmanji administrativni teret od svih oblika preduzetništva.

Upravo zato je paušal omiljen među frilenserima i onima koji zarađuju preko interneta.

Ko može da bude paušalac

Da bi neko bio paušalno oporezovan, mora da ispuni dva osnovna uslova:

1. Promet ispod limita — najviše 6.000.000 dinara u kalendarskoj godini.
2. Dozvoljena delatnost — da delatnost nije zakonom isključena iz paušala.

Zakon o porezu na dohodak građana izričito isključuje neke delatnosti iz paušala — na primer, oblast reklamiranja i istraživanja tržišta, a pod određenim uslovima i trgovinu, ugostiteljstvo i slično. Da li baš tvoja šifra delatnosti može u paušal, potvrđuje Poreska uprava rešenjem.

Kako se određuje koliko plaćaš

Ovo je deo koji najviše zbunjuje: ne postoji jedinstven iznos. Mesečni porez i doprinosi se određuju paušalno, a na visinu utiču:

• šifra delatnosti (koliko se „rizično/profitabilno” tretira),
• opština sedišta (lokacija),
• prosečna zarada u toj sredini,
• koeficijent delatnosti propisan uredbom.

Zbog toga dva paušalca sa istom delatnošću, ali u različitim gradovima, mogu da plaćaju različite iznose. Konačan mesečni iznos uvek piše u rešenju koje izdaje Poreska uprava.

Dva limita koja se prate

Najčešća greška novih preduzetnika je mešanje dva različita praga:

Limit	Iznos	Šta znači prelazak
Paušalni limit	6.000.000 din / kalendarska godina	Gubitak prava na paušal → poslovne knjige
PDV limit	8.000.000 din / bilo kojih 12 meseci	Ulazak u sistem PDV-a

To su dva odvojena praga. Možeš ostati paušalac, a već ući u PDV — i obrnuto, dok ne pređeš 6 miliona ostaješ paušalac iako ti se promet približava osmici. Vredi pratiti oba broja tokom godine.

Prednosti i mane

Prednosti:

• jednostavnost — nema obračuna stvarnog prihoda i rashoda,
• predvidivost — fiksan mesečni trošak, lak za budžetiranje,
• nizak administrativni teret — manje papirologije i troškova knjigovodstva.

Mane:

• limit prometa — paušal ne raste sa biznisom; preko 6 miliona se mora na knjige,
• plaćaš bez obzira na zaradu — i u slabom mesecu ide isti iznos,
• nije za svaku delatnost — neke su isključene.

Paušalac ili „frilenserski model”?

Ako radiš za inostrane ili domaće klijente, postoje dva različita puta da to legalizuješ — i lako se mešaju:

• Paušalna radnja (preduzetnik paušalac) — otvoriš radnju, dobiješ fiksni mesečni iznos i možeš da izdaješ fakture. Pogodno za one koji rade kontinuirano i fakturišu klijentima.
• Frilenserski model oporezivanja — namenjen fizičkim licima koja povremeno primaju prihod iz inostranstva, bez otvaranja radnje. Tu se porez plaća kvartalno, biranjem između dva modela: jedan sa fiksnim normiranim troškom i stopom 20%, drugi sa nižom stopom (10%) ali manjim normiranim troškom uvećanim za procenat prihoda.

Gruba logika: ko ima stalan, veći priliv i fakturiše — često mu se isplati paušal. Ko prima povremeno i manje — može mu odgovarati frilenserski model bez radnje. Pošto se dinarski iznosi i pragovi menjaju (poslednje izmene frilenserskih normiranih troškova stupile su na snagu početkom 2026), tačnu računicu za svoj slučaj proveri sa knjigovođom.

Obaveze paušalca tokom godine

„Nema knjigovodstva” ne znači „nema obaveza”. Paušalac i dalje mora da:

• vodi knjigu prometa (KPO) — evidenciju ostvarenog prihoda,
• prati promet u odnosu na limite od 6 i 8 miliona dinara,
• plaća mesečne iznose po rešenju, na vreme,
• izdaje uredne fakture klijentima.

Najveći rizik nije sam porez, nego prekoračenje limita koje se primeti prekasno — jer onda retroaktivno padaš na vođenje poslovnih knjiga ili u PDV sistem. Zato je praćenje prometa tokom godine, a ne tek na kraju, ključna navika svakog paušalca. Ko tek planira da krene, korisno je da prvo razdvoji šta je realno, a šta prazna priča kod zarade preko interneta.

Kako se registrovati

Ukratko, put do paušalca ide preko Agencije za privredne registre (APR), gde se osniva preduzetnička radnja, uz opredeljenje za paušalno oporezivanje. Po registraciji, Poreska uprava izdaje rešenje sa mesečnim iznosom. Ako razmišljaš o pokretanju posla, pogledaj i konkretan primer računice u tekstu kako započeti biznis prodaje majica preko interneta.

Zaključak

Paušalno oporezivanje je najjednostavniji režim za male preduzetnike i frilensere u Srbiji: fiksan mesečni iznos po rešenju Poreske uprave, bez knjigovodstva stvarnog prihoda. Granice su 6.000.000 dinara prometa za sam paušal i 8.000.000 dinara za ulazak u PDV. Pošto iznos zavisi od delatnosti, opštine i koeficijenata — a propisi se menjaju — pre registracije proveri aktuelne uslove kod Poreske uprave ili sa knjigovođom.

---

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja poreski ni pravni savet. Pravo na paušalno oporezivanje, mesečni iznos poreza i doprinosa, limite i isključene delatnosti utvrđuje i objavljuje Poreska uprava Republike Srbije. Pre odluka proveri aktuelne propise ili se posavetuj sa knjigovođom.